Bliska budućnost.

Disclaimer: Ovaj post je napisan, pečen i fotkan od strane naše prijateljice Nene (Hleb&Lale) kao rođendansko iznenađenje za moju bolju polovicu koja će ga mamurna tek sutra ujutro vidjeti.

Ana i ja sedimo u Via del Sole u Sieni. Još je rano, nigde ni traga ni glasa od turista. Obe uvek opterećene time da nađemo što lokalnije mesto, sedamo u neki mini kafić. Za šankom barista priča sa nekim dedicom. Ljudi ulaze brzinom svetlosti, iskape espresso i istom brzinom izleću napolje. Nas dve, koliko god to želele, nismo lokalci pa se odlučujemo da kafu i čaj pijemo sporo. Da guštamo.
 

Sredina je devetog meseca, toplo je taman kako treba. Zavalili smo se u stoličice u uskom prolazu od kamena i ćutimo od sreće. Uskoro ćemo da počnemo da se dogovaramo šta ćemo da kuvamo danas. To je ipak first and foremost. Volim što je Ani to bitno isto koliko i meni. Gledam je kako smirenim glasom nabraja šta bi sve mogli da pravimo. Ima crvene Ray Ban naočare i sva je ozbiljna.
„Pa kaj sad šutiš?“ kaže.
„Nećeš ribu?“
Ja je ustvari uopšte ne slušam, na momenat sam se isključila jer sam pomislila koliko je čudan ovaj svet. Kako nas dve sedimo sad tu u sred Toskane, pričamo o tome šta ćemo da kuvamo. Do pre godinu i po dana nismo se ni poznavale. Sudbina je jedna pronicljiva dama.
 

Kroz glavu mi prolazi Klada, more, okrugli sto ispod lipe podno Velebita, Anin savršeni tart. Osećaj opuštenosti sa ljudima koje vidim prvi put u životu. Mislav i Ana, naši novi prijatelji koji će to ostati zauvek. Gemišt, sveža skuša sa roštilja koja je nešto deseto od smrznute skuše i kako je Mislav usred leta nalažio vatru samo da bih ja mogla da napravim hleb ispod peke. Razgovori, zalivenim iskrenim osmesima, dugo u noć. Razgovori što prave veze neraskidive među ljudima.
 

„Nevenaaa, kaj veliš?“ trgne me njen glas.
„Važi, može riba“ odgovaram.
„Mislav i Miljan su se izgubili. Nema ih već predugo. Točno sam znala da će se to desiti....
Ej, sećaš se onog Panforte što si mi napravila za ročkas? Fakat je bio bolji od ovog iz Siene...“

„Nele, ajde, krećemo! Nećemo stići na ručak kod Ane i Mislava ako ne požuriš! Dosta sanjarenja“ prenu me Miljanov glas iz najdraže kontemplacije- putovanja sa ljudima koje volim...

..........

Srećan rođendan Ana!!!!

Panforte di Siena

2/3 šolje brašna
½ kašičice bibera
½ kašičice cimeta
½ kašičice muskatnog oraščića
¼ kašičice karanflića
¼ kašičice đumbira u prahu
¼ kašičice korijandera u prahu
2 kašike kakaoa
1 šolja pečenih lešnika
¾ šolje pečenih badema
55 g kakoa
2/3 šolje džema od narandže
1/3 šolje meda
1/3 šolje šećera
200g urmi (odstraniti košticu)
Šećer u prahu za posipanje

• Uključite rernu na 150°C.
• Kalup za pečenje torte namažite sa puterom.
• Kakao, brašno, pečene bademe, lešnike i sve začine dobro izmešajte.
• Urme usitnite i dodajte u mešavinu brašna i začina. Dobro izmešajte.
• U šerpicu stavite džem od narandže, šećer i med, izmešajte i ostavite da kuva na blagoj temperaturi, desetak minuta.
• Nakon tog vremena, sklonite šerpicu sa ringle i prelijte sve preko mešavine brašna, začina i ostalih sastojaka. Izmešajte sve dobro tako da ne ostane suvih delova.
• Prebacite sadržaj u kalup namazan puterom, utapkajte rukom koju ste namastili puterom.
• Pecite u već zagrejanoj rerni 35 minuta.
• Po isteku vremena izvadite kalup iz rerne i izvadite panforte iz njega.
• Kada se u potpunosti ohladi, možete ga iseći na manje krugove ili ostaviti tako u većem komadu. Tada ga pospite šećerom u prahu. Čuvati na tamnom u hermetički zatvorenoj posudi, zavijenog u providnu foliju. Panforte može da se održi nedeljama.