Predvidljivost.

Moj suprug  je izuzetno predvidljiv. Na primjer, točno znam kad dodje s posla da će prvo pitati kaj ima za ručak. Onda će pojesti i nakon pola sata će pitati ima kaj slatko? I to točno znam, nema greške.

Ja ću mu reći da sam napravila sladoled. Opet znam da će mu se nesvjesno razvući usta od uha do uha, jer sladoled je ipak kralj svih deserata. Prije nego što ga se dohvati, provjerava od čega je.

Pojest će bilo koji, ali vanilija mu je ipak najviše prirasla srcu. Od crnog sezama, pravit ću se ja pametna. Od čega? Jel ti to mene zezaš? Kakva je to glupost?
Objasnit ću mu da je to veganski sladoled bez vrhnja i jaja, s kokosovim mlijekom. Uzet će ga jer je prije svega znatiželjan, i to znam.

Onda će ga probati, s velikim strahom. Tko zna, možda sam ga ipak odlučila otrovati. Stavit će na žličicu toliko malo da uopće neće znati kakav mu je. Drugi puta uzima malo više, i dalje sa velikim oprezom. Znam i da će ga onda nastaviti jesti, sad već potpuno ležerno, da ću ga morat pitat kakav mu je jer se i dalje ne sjeti sam reći i da ću sutradan u potrazi za malo sladoleda naići na praznu zdjelicu. 
 

Sladoled od crnog sezama

400 ml kokosovog mlijeka
50 gr sjemenki crnog sezama
1 banana
1 žlica meda
malo cimeta

Od sezama treba napraviti fino brašno, mi smo se mučili s mužarom (i dosta nam je ostalo prevelikih komada). A onda sve sastojke zajedno u blender ili nešto slično, dok ne dobijete finu, kremastu teksturu. Zamrznite u posudi bez zraka i to je to. Nije pravi sladoled, ali nije za baciti.

P.S. Skoro sam zaboravila, ovaj post šaljemo u Moju slatku kuhinju, kao prijavak za staroblogersku igru Ajme, koliko nas je.