Mutni poslovi

- Molim te, spusti se za pet minuta dole da ti nešto dam - kaže mi neki dan svekar.

- Ok.

- Al uzmi jednu veću rajnglu.

- Ok.

Poklopi slušalicu bez objašnjenja. No dobro, spustim se ja na cestu s rajnglom i čekam. Ljudi me gledaju, i ja sama sebi izgledam smiješno, stojeći na cesti s praznom rajnglom u ruci. Dolazi konačno i svekar, naravno nema mjesta za parkirati a niti vremena za skoknuti do nas (na olakšanje moga muža).

- Uđi u haustor.

Sad ga već malo gledam ispod oka, ne kužim kaj zapravo hoće. Sjetila sam se šanera, mislila sam da će mi možda ponuditi Lacoste originalne majce po pola cijene, s novim, manjim i žutim krokodilom.

- No, uđi u haustor. Ne mogu dijeliti ribu na cesti, mislit će ljudi da nešto švercam.

Uđemo mi u haustor, za nama uđe neki klinac, koji, pretpostavljam, ide kod frendova na treći kat. Ali ne odlazi nikamo, jer i njega zanima što se dešava.

- Naišao sam na friške srdele, nisam mogao odoliti - nepotrebno mi se opravdava dok ih rukama vadi iz vrećice i stavlja u rajnglu. Pola nama pola njima. Mali je otišao gore, nisu ga toliko oduševile ribice.

- U brašno pa u vruće ulje, dvije minute na jednoj i minutu na drugoj strani. Nemojte ih predugo! - i odjuri dalje sa svojom vrećom srdela poput nekog zbunjenog ribarskog Djeda Mraza.

Domaća majoneza prepravljena u domaći tartar (za koji, gledajući natrag, nismo sigurni da je najbolji prilog srdelama), pomfrit i to je to.

Bolje od Lacoste majce.