Speckrollen.

Cure dolaze. Moraš kupiti bla blabla bla. Bla. Pogledam si unutrašnjost lubanje akrobatskim kolutanjem očiju i velim- da, naravno. Stvarno volim cure. I dečke. Sve goste volim. Drago mi je nahraniti i napiti ljude, razgovarati, slušati i smijati se. I kada ne zvučim k'o Oprah (kao sada), volim vjerovati da sam dobar domaćin. Najčešće. Valjda.

Ali uzbuđenost moje bolje polovice pri ugošćavanju je često iritirajuća. Bilo tko da dolazi, ona sva počne titrati, i onda te vibracije prenosi na okolinu, a ja na kraju završim s nervoznom trešnjom i tikovima. Mislim da je lijepo ugostiti ljude, ali držim se one da si dobar domaćin ako gost unutar minute od ulaska ima punu čašu u ruci. Važno je i dobro pojesti. I da je lijep stol. Ali nije valjda potrebno svaki put paziti na slaganje boja salveta i bruschetta, oblika čaša i tanjura, sinesteziju dezena stolnjaka i teksture pite.

Duboko sam uvjeren da joj nitko od naših gostiju ne bi zamjerio i jednu sasvim običnu večeru. Makar, sad su se već svi razmazili. Manje od tri slijeda? Nečuveno! Nema deserta? Pa kakav je ovo jadan izgovor za večeru?! Tako barem ona razmišlja. Ja si mislim da ne bi bio grijeh tu i tamo imati samo grickalice i gemište. Ali ja, naravno, to ne kužim.

I tako ja onda moram biti spreman na tri, četiri potpuna mijenjanja menija. A kaj misliš da napravimo Beef Wellington? Može ljubavi. Ali možda ipak hamburgere? Zvuči super. Ne misliš da je to glupo, zelena krem juha pa poslije pizza? Nije glupo, može to. Onda ćemo to... Ma ne, budem ipak one sendviče sa salatom s kruškama, ha? Može. Super, onda kupi kruh, onaj posebni kuruzni, i salatu i još nemam kruške. OK.

Za pola sata doznajem da ipak trebam donijeti namirnice za pizzu i juhu. Za dva sata su to patliđani i sir. Pola sata prije nego što krenem doma dobivam novu naredbu- potreban je samo kruh s početka priče.

Dođem doma, pozdravljen upitom "Di je?". Kaj di je? Pa kruh. A joj. Ali , nakon par minuta kriznog menađmenta dolazimo do rješenja- špek-rolice. Ne mogu ipak preuzeti zasluge, predivna Lorraine Pascal je taman na televiziji pripremala ovaj snack. Ovo izgleda super, mislim da imamo sve potrebno... Pa naravno, puno bolje od glupih sendviča, kažem ja.

Špek-rolice

Razvaljati lisnato tijesto, premazati ga (mi smo koristili dijon s kiselim vrhnjem), po tome naribati sir (cheddar) i staviti tanko narezane trakice špeka. Razrezati tijesto na veličinu trakica, i onda primiti za svaki kraj i zafrkati (bolje nego što smo mi ;). Premazati razmućenim jajem i peći na 200 dvadesetak minuta. Naravno da su varijacije beskonačne...